Балканские мифы - Наталья Георгиевна Осояну
Чумная рубашка — рубашка-амулет, средство от заразы, сотканная и сшитая за одну ночь девятью женщинами.
Шаран (Шарац, Шарец, Шарц) — 1) конь Марко Кралевича; 2) конь Дьердя Элеза Алии.
Шумска майка — см. лесная мать.
Этиологические мифы — «объяснительные» мифы о происхождении живой природы и социальных явлений.
Эялет — административно-территориальная единица в Османской империи (провинция). Во главе эялета стоял бейлербей.
Юнак — добрый молодец, витязь, балканский богатырь, герой эпической песни или предания.
Юнацкий эпос — совокупность песен и преданий о героизме юнаков.
Библиография
1. Bericht des Medicus Glaser // Paranormal.de: сетевое издание. — URL: http://www.paranormal.de/vampir/quelleb.html (дата обращения: 19.07.2024).
2. Bonnefoy Y. American, African, and Old European mythologies. — Chicago: University of Chicago Press, 1993. — 296 p.
3. Butler D. The land of the eagle. Albanian Mythology. — Austin: Atmosphere Press, 2022. — 302 p.
4. Calmet Aug. The Phantom World // Project Gutenberg: сетевое издание. — URL: https://www.gutenberg.org/files/29412/29412-h/29412-h.htm (дата обращения: 19.07.2024).
5. Doja A. Mythology and Destiny // Anthropos. — 2005. — Vol. 100. — P. 449–462.
6. Elsie R. The Christian Saints of Albania // Balkanistica. — 2000. — № 13. — P. 35–57.
7. Fol A., Marazov I. Thrace & the Thracians. — New York: St. Martin's Press, 1977. — 160 р.
8. Ivančič Kutin B. Narečna poimenovanja za divje žene z nazaj zasukanimi stopali // Jezikoslovni zapiski. — 2016. — Letnik 22, številka 1. — P. 91–102.
9. Jagić V. Die südslavischen volkssagen von dem Grabancijas Dijak und ihre erklärung // Arhive für Slavische Philologie. — 1876. — Zweiter band. — P. 437–481.
10. Kelemina J. Bajke in pripovedke slovenskega ljudstva: z mitološkim uvodom. — Celje: Družba sv. Mohorja, 1930. — 404 р.
11. Kropej M. Supernatural beings from Slovenian myth and folktales / prevod Nives Sulič Dular in Valentina Batagelj. — Ljubljana: Založba ZRC, 2012. — 284 р.
12. Kropej M. The tenth child in folk tradition // Studia Mythologica Slavica. — 2000. — III. — P. 75–88.
13. Lurker M. The Routledge Dictionary of Gods and Goddesses, Devils and Demons. — London and New York: Routledge, 2004. — 272 p.
14. Marks L. Legends about the grabancijaš dijak in the 19th century and in contemporary writings // Acta Ethnographica Hungarica. — 2009. — Nr. 54 (2). — P. 319–336.
15. Mencej M. Volčji pastir v kontekstu dosedanjih raziskav na področju slovanske mitologije // Studia Mythologica Slavica. — 2001. — № 4. — Р. 159–188.
16. Öktem E. Balkan Vampires before Ottoman Courts // CESNUR. Centro Studii sulle Nuove Religioni: сетевое издание. — URL: https://www.cesnur.org/2009/balkan_vampires.htm (дата обращения: 19.07.2024).
17. Pedeset legendi o Svetom Savi. Izbor sa predgovorom Vladimira Ćorovića / V. Ćorović // Projekat Rastko. Elektronska biblioteka srpske kulture: сетевое издание. — URL: https://www.rastko.rs/knjizevnost/usmena/legende_o_savi.html (дата обращения: 18.07.2024).
18. Riba Faronica. Ljudska pesem // Wikivir: сетевое издание. — URL: https://sl.wikisource.org/wiki/Riba_Faronika (дата обращения: 18.07.2024).
19. Šmitek Z. Kresnik: An Attempt at a Mythological Reconstruction // Studia Mythologica Slavica. — 1998. — № 1. — Р. 93–118.
20. The origins of Vampires in the Ottoman Empire // Islamic History: сетевое издание. — 20.11.2020. — URL: https://historiaislamica.com/en/the-origins-of-vampires-in-the-ottoman-empire/ (дата обращения: 19.07.2024).
21. Wilkes J. The Illyrians. — New Jersey: Wiley-Blackwell, 1996. — 384 p.
22. Ајдачић Д. Старозаветне легенде у фолклору православних балканских словена // Crkvene Studije / Church Studies. — 2005. — № 2. — С. 287–297.
23. Александрия. Роман об Александре Македонском по русской рукописи XV века / подгот. М. Н. Ботвинник, Я. С. Лурье, О. В. Творогов; отв. ред. Д. С. Лихачев. — Москва; Ленинград: Наука, 1965. — 269 с.
24. Бановић Секула и вила нагоркиња // Викизворник: сетевое издание. — URL: https://sr.wikisource.org/wiki/Бановић_Секула_и_вила_нагоркиња (дата обращения: 18.07.2024).
25. Бановић Секула и Јован Косовац // Викизворник: сетевое издание. — URL: https://sr.wikisource.org/wiki/Бановић_Секула_и_Јован_Косовац (дата обращения: 18.07.2024).
26. Березкин Ю. Е. Тематическая классификация и распределение фольклорно-мифологических мотивов по ареалам. Аналитический каталог // Ruthenia. Объединенное гуманитарное издательство. Кафедра русской литературы Тартусского университета: сетевое издание. — URL: https://www.ruthenia.ru/folklore/berezkin/i59.html (дата обращения: 18.07.2024).
27. Богомильство // Викитека: сетевое издание. — URL: https://ru.wikisource.org/wiki/ПБЭ/ВТ/Богомильство (дата обращения: 19.07.2024).
28. Бојковић Б. Епидемије кроз векове — од чуме до шпанске грознице // Радио Телевизија Србије: сетевое издание. — 16.03.2020. — URL: https://www.rts.rs/magazin/Zdravlje/3890177/epidemije-kroz-vekove — od-cume-do-spanske-groznice.html (дата обращения: 18.07.2024).
29. Борилов синодик // Материали по история: сетевое издание. — URL: https://ald-bg.narod.ru/biblioteka/bg_srednovekovie/borilov_sinodik/borilov_sinodik.htm (дата обращения: 19.07.2024).
30. Валенцова М. М. Славянская мифологическая лексика карпатского региона: генезис особенностей (этнолингвистический аспект) // Славянское языкознание. XVI Международный съезд славистов. Белград, 20–27 августа 2018 г. Доклады российской делегации. — Москва: ИСл РАН, 2018. — С. 417–435.
31. Виноградова Л. Н. Народная демонология и мифо-ритуальная традиция славян. — Москва: Индрик, 2000. — 432 с.
32. Георгиева И. Народна митология. — София: Наука и изкуство, 1993. — 260 с.
33. Дукова У. Наименования демонов в болгарском языке. — Москва: Индрик, 2015. — 248 с.
34. Евфимий Зигавинос (Зигабен). Богумильство // Азбука веры: сетевое издание. — URL: https://azbyka.ru/otechnik/Evfimij_Zigaben/bogumilstvo/ (дата обращения: 19.07.2024).
35. Женидба Змај Огњеног Вука // Викизворник: сетевое издание. — URL: https://sr.wikisource.org/wiki/Женидба_Змај_Огњеног_Вука (дата обращения: 18.07.2024).
36. Жирмунский В. М. Народный героический эпос: сравнительно-исторические очерки. — Москва; Ленинград: Художественная литература, 1962. — 435 с.
37. Законник благоверного царя Стефана // Восточная литература: сетевое издание. — URL: https://www.vostlit.info/Texts/Dokumenty/Serbien/Zakonnik_Stefan_Dusan/frametext11.htm (дата обращения: 19.07.2024).
38. Заплакала е гората (Народни хайдушки песни). Събрал и съставил Димитър Осинин / Д. Осинин // LiterNet: электронный ресурс. — URL: https://liternet.bg/folklor/sbornici/osinin_2/56.htm (дата обращения: 23.07.2024).
39. Зелинский Ф. Ф. История античных религий: в 6 т. / пер. И. Г. Бея. — Т. 5, кн. 1. — Санкт-Петербург: Издательский проект «Квадривиум», 2018. — 400 с.
40. Зечевић С. Митска бића српских предања. — Београд: Вук Караџић, 1981. — 223 с.
41. Золотухин В. Боснийский сказитель поет эпос // Арзамас: сетевое издание. — URL: https://arzamas.academy/micro/golos/23 (дата обращения: 18.07.2024).
42. Иванов Й. Богомилски книги и легенди. — София: Наука и изкуство, 1969. — 387 с.
43. Јања мљезиница // Викизворник: сетевое издание. — URL: https://sr.wikisource.org/wiki/Јања_мљезиница (дата обращения: 18.07.2024).
44. Календарные обычаи и обряды в странах зарубежной Европы. Весенние праздники / Институт этнографии им. Н. Н. Миклухо-Маклая АН СССР. — Москва: Наука, 1977. — 360 с.
45. Календарные обычаи и обряды в странах зарубежной Европы. Зимние праздники / Институт этнографии им. Н. Н. Миклухо-Маклая АН СССР. — Москва: Наука, 1973. — 352 с.
46. Календарные обычаи и обряды в странах зарубежной Европы. Летне-осенние праздники / Институт этнографии им. Н. Н. Миклухо-Маклая АН СССР. — Москва: Наука, 1978. — 296 с.
47. Караџић В. С. Живот и обичаји народа српскога. — Беч: Наклада Ане удове В. С. Караџића, 1867. — 356 с.
48. Караџић В. С. Српски рјечник (1852). — Књига 1. А — П. — Београд: Просвета, 1986. — 853 с.
49. Комнина А. Алексиада / вступ. ст., пер., комм. Я. Н. Любарского; отв. ред. А. П. Каждан. — Москва: Наука, 1965. — 688 с.
50. Костюхин Е. А. Александр Македонский в литературной и фольклорной традиции. — Москва: Главная редакция восточной литературы изд-ва «Наука», 1972. — 190 с.
51. Лорд А. Б. Сказитель / пер. с англ. и комм. Ю. А. Клейнера и Г. А. Левинтона; послесл. Б. Н. Путилова. — Москва: Издательская фирма «Восточная литература» РАН, 1994. — 368 с.
52. Мериме П. Гусли / пер. Н. Рыковой // Избранные сочинения: в 2 т. — Т. 1. — Москва: ГИХЛ, 1957. — С. 151–244.
53. Муравьева О. С. Из наблюдений над «Песнями западных славян» // Пушкин. Исследования и материалы. — Ленинград: Наука, 1983. — С. 149–163.
54. Песни южных славян / сост. Ю. Смирнов. — Москва: Художественная литература, 1976. — 480 с.
55. Плотникова А. А. Сербская народная мифология в ареальном аспекте // Славяноведение. — 2020. — № 6. — С. 15–27.
56. Повесть временных лет. Прозаический перевод на современный русский язык Д. С. Лихачева // Хронос: сетевое издание. — URL: http://www.hrono.info/dokum/1000dok/povest4.php (дата обращения: 19.07.2024).
57. Путилов Б. Н. Русские и южнославянские эпические песни о змееборстве // Исторические связи в славянском фольклоре. — Москва; Ленинград: Наука, 1968. — С. 31–54.